Unija poslodavaca Srbije (UPS) podnela je Ministarstvu rada predloge za izmene Zakona o radu među kojima su i produženje rada na određeno vreme do tri godine. Cilj promena je da se što pre otklone slabosti radnog prava u Srbiji. Predložene su izmene 44 člana, a brišu se uslovi pod kojima se može ugovoriti rad na određeno vreme i produžava se maksimalno trajanje takvog ugovora na 36 meseci. Trajanje prekida koje se ne smatra prekidom rada smanjuje se sa 30 na 15 dana. Izmenama se uvodi odredba da se prekovremeni rad uvodi odlukom poslodavca, odredba da zaposleni može raditi i duže od osam sati dnevno uz pisanu saglasnost, u skladu sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 2003/88EC. Što se tiče rasporeda radnog vremena skraćuje se rok za dostavu izmena rasporeda na dva dana sa prethodnih sedam i uvodi se pojam hitnog prekovremenog rada, kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje JIT (just-in-time) menadžmenta.
Unija poslodavaca Srbije (UPS) podnela je Ministarstvu rada predloge za izmene Zakona o radu među kojima su i produženje rada na određeno vreme do tri godine. Cilj promena je da se što pre otklone slabosti radnog prava u Srbiji.
Predložene su izmene 44 člana, a brišu se uslovi pod kojima se može ugovoriti rad na određeno vreme i produžava se maksimalno trajanje takvog ugovora na 36 meseci. Trajanje prekida koje se ne smatra prekidom rada smanjuje se sa 30 na 15 dana.
Izmenama se uvodi odredba da se prekovremeni rad uvodi odlukom poslodavca, odredba da zaposleni može raditi i duže od osam sati dnevno uz pisanu saglasnost, u skladu sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 2003/88EC.
Što se tiče rasporeda radnog vremena skraćuje se rok za dostavu izmena rasporeda na dva dana sa prethodnih sedam i uvodi se pojam hitnog prekovremenog rada, kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje JIT (just-in-time) menadžmenta.
Kada je reč o godišnjem odmoru, poslodavcu se daje sloboda u izboru kriterijuma za uvećanje zakonskog minimuma od 20 dana, proširuje se sloboda zaposlenog i poslodavca za dogovaranje korišćenja godišnjeg odmora u više delova brisanjem odredbe da se godišnji odmor može koristiti u dva dela. Skraćuje se period minimalnog trajanja prvog dela godišnjeg odmora na dve neprekidne radne nedelje, odnosno najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a dodaje se odredba da se godišnji odmor iz više od dva dela može koristiti isključivo na pisani zahtev zaposlenog.
Skraćuje se rok za dostavljanje rešenja o korišćenju godišnjeg odmora na pet dana sa trenutnih 15 dana, daje se mogućnost dostavljanja rešenja o korišćenju godišnjeg odmora elektronskim putem, uz elektronski potpis poslodavca, radi smanjenja administracije. Takođe, dodaje se i mogućnost kolektivnog godišnjeg odmora, radi smanjivanja administracije za firme sa velikim brojem zaposlenih.
Uvodi se mogućnost da se zaposlena žena na lični zahtev vrati na rad i pre isteka porodiljskog odsustva, s tim da u tom slučaju ima pravo na polovinu punog radnog vremena, za koju ostvaruje zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, dok za drugu polovinu ostvaruje naknadu zarade u skladu sa zakonom.
U domenu zarada menjaju se elementi iz kojih se sastoji zarada, tako što se briše doprinos zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca i na taj način bi se nagrade i bonusi izuzeli od oporezivanja. Predlaže se da se naknada zarade ostvaruje u visini osnovne zarade, a dodaje se odredba da Opštim aktom, odnosno Ugovorom o radu poslodavaca može utvrditi pravo na doprinos zaposlenog poslovnom uspehu (nagrade, bonusi i slično).
Uvodi se odredba da se maksimalan iznos otpremnine računa po godinama radnog staža provedenih kod poslodavca, a maksimalno trajanje mere privremenog udaljenja sa rada je produženo na 15 dana.
Takođe, briše se odredba po kojoj se zaposlenom ne mogu utvrditi manja prava od onih koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad kod drugog poslodavca, a dodaje odredba da poslodavac kod kojeg je zaposleni upućen na rad može da rasporedi zaposlenog, uz pisanu saglasnost, na radno mesto u skladu sa svojom sistematizacijom radnih mesta.
Dodaje se odredba da po isteku roka na koji je radnik upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio, osim u slučaju otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog, poslodavca ili sporazumnog prekida radnog odnosa. U odredbama koje se odnose na prestanak radnog odnosa dodaje se pojašnjenje u kome radni odnos prestaje u slučaju da nadležni sud potvrdi odluku poslodavca o otkazu ugovora o radu.
Dodaje se odredba da zaposlenom prestaje radni odnos ukoliko se kod njega utvrde zdravstvene smetnje u skladu sa članom 81. Zakona kako bi se izbeglo različito tumačenje ove odredbe od strane sudova.
Briše se odredba da, ukoliko u roku od šest meseci od prestanka radnog odnosa u slučaju tehnološkog viška nastane ponovo potreba za radnim mestom zaposleni kojem je radni odnos prestao ima prednost u odnosu na ostale, navedeno je u saopštenju.
Aktuelni sistem radnih odnosa destimuliše poslodavce da zapošljava nove radnike, favorizuje sada zaposlene na račun nezaposlenih, pretežno starije na račun pretežno mlađih generacija, podstiče nepoštovanje zakona, navode iz UPS-a.
Sve to vodi i nestandardnim oblicima radnog angažovanja čija je ideja da se lakše i sa manjim troškovima reguliše redovna radna snaga kod poslodavca, podstiče prelazak u sivu ekonomiju bez ikakvog ugovora o radu, kako bi se izbegle restriktivne odredbe radnog zakonodavstva, navedeno je u saopštenju.